Poznati bosanskohercegovački novinar i kolumnista Dragan Bursać podijelio je na društvenim mrežama emotivnu poruku povodom svog 50. rođendana 27. oktobra, koju je posvetio svom pokojnom ocu. Njegove riječi, prožete nostalgijom, tugom i ponosom, dirnule su mnoge koji su ih pročitali.
“Dragi oče,
danas punim pedeset godina, a ne znam šta bih ti rekao.
Ni sebi, ni tebi.
Da si tu, da stojiš naspram mene kao nekad, vidio bi čovjeka koji pokušava ići tvojim stopama ljudskosti, nesigurno, ali iskreno.
Mišo moj, zasadio si pedeset ruža u našem dvorištu.
Nestalo je tebe, pa dvorišta, pa silnih ruža.
Ali ostala je po koja — u pupoljku, u gomolju, u zemlji…
Kao trn prkosila je vremenu, nemaru i neljudima.
I onda su počele ponovno nicati. Divlje, neukrotive, baš kakav si bio i ti.
Kroz zemlju, kroz najljepšu zemlju krajišku.
Danas mi je pedeset.
Znam da si me naučio da ljude cijenim samo po ljudskosti.
Makar na svoju štetu.
Ti si svoje ljudstvo platio životom, a ja pokušavam da ga probudim u drugim ljudima i sebi najviše. Jer nije fer od drugih tražiti nešto, ako to sam ne možeš izvesti
Trudim se da se ljudi vrate jedni drugima, da ispod šušnja i korijenja zapuštenosti opet nikne nešto živo.
Da procvjeta tahumanos u zemlji koja zna biti i najljepša i najsurovija.
Pedeset mi je, tata.
I nadam se da me gledaš odnekud — s planine, s neba, iz tišine, iz glasa, zareza, misi i rečenice —
i da si bar malo ponosan.
Ruže rastu.
Rastu i roje se.
Biće ih opet pedeset, kao nekad.
Voli te tvoj sin — sad stariji od tebe, pod ovim istim nebom krajiškim.
Pedeset je mi tek.
Njegova objava brzo se proširila društvenim mrežama, a mnogi su u komentarima izrazili poštovanje prema ovom dirljivom tekstu, nazivajući ga „najljepšim pismom ocu koje su ikada pročitali“.
